Klinika Magičnog bilja: prof. dr Dejan G. Čubrilo, profesor medicinske fiziologije, specijalista medicine sporta i antiejdžing medicine

Prvi princip optimalne ishrane, za koji smatram da je conditio sine qua non, jeste kontrola uzimanja dovoljne količine vode. Bez tog principa, kao temelja, sve druge intervencije nemaju gotovo nikakvog smisla. Drugi princip je redukcija unosa šećera, kada se istovremeno smanjuje unos kafe i alkohola. Treći princip određuje značajno smanjenje kalorijskog unosa u toku svakog obroka. Četvrti princip, koji je vrlo često svesno zanemaren, podrazumeva unošenje dovoljne količine masnoća (ovde mislim na sve tipove masnoća, kako “dobre”, tako i “loše”). Poslednji, ali vrlo značajan princip, određuje unos proteina koji se konzumiraju u jednom obroku – ističe prof. dr Dejan Čubrilo, profesor medicinske fiziologije i specijalista medicine sporta i antiejdžing medicine, lekar koga mnoge poznate i nepoznate dame angažuju da bi svoj organizam dovele u formu.

Šta činimo svom telu tzv. lošom ishranom i kako to da promenimo?

– Takozvanom lošom ishranom naš organizam postaje dezorjentisan. Na prvom mestu to znači da ćelije naših organa gube sposobnost komunikacije, zbog čega dolazi do lančane reakcije gubitaka određenih funkcija. Ćelije rade samostalno, bez mogućnosti kontrole, što na kraju dovodi do onoga što nazivamo starenje ili pojava različitih bolnih stanja.

Na osnovu čega ocenjujete šta organizmu nedostaje, šta treba da se menja ili izbaci? Šta najčešće preporučujete da se uvrsti u ishranu?

– Za procenu šta organizmu nedostaje, potrebna je opsežna funkcionalna dijagnostika. Na prvom mestu, pravilnom analizom krvne slike može se jasno utvrditi postojanje fiziološke neravnoteže, počev od odnosa elektrolita do specifičnih biohemijskih pokazatelja zdravlja. Ispitivanje nivoa minerala i određivanje acido-baznog statusa predstavljaju osnovu određivanja optimalne suplementacije i tipa namirnica koji će biti zastupljeni u jelovniku pacijenata. Pored toga, jako je važno da se odredi intolerancija na pojedine namirnice da bi se sprečilo njihovo negativno delovanje na proces upala i intoksikacija u organizmu.
– Funkcionalna dijagnostika daje informaciju o stanju ćelija organa. Veoma je važno da na vreme utvrdimo da li je rad ćelije smanjen ili prekomeran, što posledično smanjuje njene funkcije ili troši rezerve i dugoročno menja njeno delovanje. U zavisnosti od stanja ćelija organa za varenje bira se tip namirnica koje će se uskladiti sa zatečenim stanjem. Važno je i ishranom prilagoditi se stanju ćelija endokrinog sistema i stimulisati njihovu rehidraciju i obnovu metabolizma masti.

Koje sve zablude postoje oko vrednosti holesterola i njegovog značaja? Zašto je i “loš” holesterol dobar za organizam?

– Poimanje “dobrog” i “lošeg” holesterola u današnjoj nauci i kliničkoj praksi nedopustivo je površno i pogrešno. Naime, i jedan i drugi tip lipoproteina, LDL i HDL, preko su potrebni za normalno funkcionisanje metabolizma.
– LDL čestica sama po sebi ne sadrži više holesterola u odnosu na HDL česticu. Naprotiv, ima neznatno manju količinu holesterola. Ova činjenica jasno pokazuje koliko je pogrešna postavka o ,lošem, holesterolu kao sveopštem zagađivaču organizma holesterolom. Samo zajedničkim delovanjem i HDL i LDL može se doći do rezultata.

Kako oni deluju zajedno?

– Oba tipa, i tzv. dobar i loš holesterol fabrikuju se u jetri i svaki ima svoje funkcije. Ako ih zamislimo kao transportere u vidu kamiona, svaki od njih nosi kao teret pomenute sastojke. Kamioni sa tablicama LDL imaju zadatak da prenesu onih 15% svog tereta do periferije, tj. organa, odnosno jetre, jajnika, testisa i nadbubrežne žlezde. Na tom putu, negde na polovini puta, pojavljuju se i kamioni sa oznakama HDL, koji sada imaju zadatak da predaju deo svog tereta u vidu proteina LDL kamionima. Upravo samo sa tim teretom, koji je naknadno ubačen, LDL kamioni mogu da budu propušteni na granici i da uđu u svoja tkiva. Dakle, sada je jasno da je ovaj proces čista sinergija.

Ako je već tako, o kakvom se ,lošem, holesterolu onda govori?

-“Loš”, holesterol je samo onaj koji je prošao kroz proces oksidacije, odnosno koji je narodski rečeno “zarđao”. On se naziva OxLDL. To je sada treći tip kamiona sa tablicama OxLDL i ti kamioni imaju “dobar” teret, ali su nažalost u međuvremu zarđali i takvi nikako ne mogu da prođu granicu. Što je više “zarđalih” transportera, manje je holesterola u organima koji vape za njim.
– Zbog toga se logički i stvara manje hormona, manje vitamina D, slabe membrane naših ćelija i postepeno ulaze u proces ubrzanog starenja.
– Smanjenim prolaskom granice ovih kamiona i smanjenjnem zaliha, organi alarmiraju centrali gde se, nažalost, daje nalog za dodatnom proizvodnjom holesterola. I sada počinje problem koji umnogome podseća na lošu ekonomiju – stalno se proizvodi višak holesterola koji nikako da ode na pravo mesto, već ostaje na putu ili prosto biva izbačen pored puta, pa onda dobija ime ateroskleroza.
Sada je malo jasnija slika, pa bi bilo logično da se protiv povišenog holesterola nećemo boriti tako što ćemo ga izbaciti iz ishrane, već ćemo ishranu promeniti da bude što manje “zarđalih kamiona”. Upravo pravilnom, doziranom ishranom i pravilnim izborom suplemenata i terapije možemo sprečiti sve ono što dovodi do oksidacije, odnosno “rđanja transportera”.

Kupus, kelj i karfiol protiv intoksikacije

Jedan od najznačajnijih uzroka razvoja prevremenog starenja predstavlja intoksicikacija organizma, što označava i spoljašnje i unutrašnje otrove kao raspadne produkte metabolizma. Šta se savetuje u borbi protiv intoksikacije?

– Pored upale i oksidacije, intoksikacija predstavlja vodeći uzrok poremećaja homeostaze našeg organizma. Postoje dva ključna faktora koji započinju lanac metaboličke intoksikacije. Prvo mesto određeno je lošim kombinovanjem namirnica i povećanjem kvantiteta unete hrane, zbog čega se onemogućava pravilna razgradnja unetih namirnica. Na drugom mestu smanjena produkcija enzima za varenje i poremećena peristaltika predstavlja osnovni uzrok procesa truljenja unete hrane, koja onda postaje meta prisutnih mikroba u organima za varenje. Porast broja mikroba uslovljava početak unutrašnje intoksikacije mikrobnim toksinima. U aktivnoj borbi protiv povećane intoksikacije, najznačanije mesto zauzima glutation, molekul koga kontinuirano proizvode naše ćelije.
Pokazano je da ishrana i fizička aktivnost igraju ključnu ulogu u sintezi i metabolizmu glutationa. Pre svega potrebno je u ishranu uvesti namirnice koje prvenstveno pomažu u detoksikaciji, poput povrća iz porodice cvetnjača (brokoli, kelj, karfiol, kupus).

Izvor

RADNO VREME

Radnim danima 8:00 – 20:00
Subota 9:00 – 14:00
Nedelja Ne radimo

  +381 (0) 60 55 77 431

LOKACIJA CENTRA

NEWSLETTER

PRIJAVITE SE I ZAKAŽITE SVOJ TERMIN

Molimo Vas da se prvo registrujete, nakon čega će Vam na Vaš mejl stići Vaš broj E-kartona i lozinka koje ćete nadalje koristiti prilikom svake nove prijave i zakazivanja pregleda. Uvođenjem u evidenciju, biće Vam otvoren E-karton Centra Dr Čubrilo.

ZAKAŽITE TERMIN
2017-09-29T10:32:20+00:00